Aleksandra Vlahović

Bio

"Zašto bih bila tužna? Izgubila sam nekog ko me nije volio, a ti si izgubio ono što te volelo najviše!" "A ona? Ona je prihvatila svaki deo mene i nikad nije tražila da se menjam,a promenila me je." "Uvek zapamti 3 stvari: Ja sam tu.Ja te čekam.Ja te volim" “ Zauvek?” pitala je uplašeno… O,ne ,ispravih se, izvini, zaboravio sam da “zauvek” ne postoji… "Volio me... Sigurna sam. Al' na neki svoj način. A ja, i ja sam njega voljela. Al' na sve moguće načine." .Mogla je ona bez njega.Itekako je mogla! Odlično je glumila hladnokrvnost,pred svima se trudila biti ravnodušna,iako se u njoj nešto preokrene svaki put kad ga neko spomene.On bi pogledao u nju i kao da čita knjigu,u sekundi saznao svaku njenu misao,svaki njen osjećaj...Samo je on to mogao.Ali pored svega toga,dobro se držala u toj igri zvanoj ponos...a voljela ga je puno i previše,ako pitate mene. Mislim da ni sama nije znala zašto i na koji način,ali voljela ga je...Koketirala je i s' drugima,da se razumijemo...Ali nije imala tu iskru u očima i taj smiješak na licu kao kad bi pričala s' njim. Odustajem. Obećavam ti, dižem ruke od tebe i borbe za nešto nedostižno. Uključila sam razum i on me tjera da te ostavim po strani. A srce... Srce je nebitno, ono će se ionako tebi uvijek nadati. I uvijek, baš uvijek te čekati. Kad poželiš da me imaš, bit ću tu, ne zaboravi to. Razum ću poslati na spavanje. "Ona je dobra i veoma lijepa. Ali ima jedan problem. Ona nije ti." "On nikada nije bio moj. Čak ni onda kad je bio sa mnom. Možda jer je već, pre toga, pripao nekome, a možda i nije umeo da pripada jer nije pripadao ni sam sebi. Ipak, čudno je gledati kako boli kad gubiš nekoga koga nikada nisi ni imao." "Rekla sam da sam te preboljela, ali još uvijek svaki put kad zazvoni telefon, nadam se da si ti." "Uvijek tražim pravi trenutak da ti se javim. Da ti kažem da si mi još uvijek sve. I kad pomislim da je taj trenutak došao, moj glupi ponos izmisli neku izliku. I tako svaki put iznova." Ne prihvaćam rečenicu: Svi su muškarci isti. Ja još uvijek vjerujem u pravu ljubav, u savršenu ljubavnu priču između dvije nesavršene osobe. Vjerujem da postoji neko uz koga će se moje mane savršeno uklopiti, ko će znati sa mnom i ko će me učiniti sretnom. Imala sam ja u životu loše primjere i muškarce koji su mi slomili srce. Ali, da nisam upoznala pogrešne, kako bih prepoznala pravog? I onda shvatiš da onu pravu sretneš samo jednom u životu... I nikad više. Da su samo jedne najdraže oči, samo jedan zagrljaj u koji se savršeno uklapaš. Jedan osmijeh kojem se uvijek obraduješ. I onda kada to izgubiš, cijeli život tragaš za takvom istom, pravom. Ali je nikad ne nađeš. I sa svakom pogrešnom, uvijek se vraćaš njoj, jedinoj pravoj. Koja je daleko našla ono što joj ti nikad nisi pružio. A mogao si. Nedostaješ... Sve što je bilo, prošlo i što će zauvijek ostati želja. A znam da i ti misliš na mene. Žene to osjete. Možda čak postavljaš ista pitanja kao i ja... Gdje sam, s kim sam, mislim li na tebe? Toliko pitanja, mili, a nema odgovora. I nećeš ga pronaći, sve dok ne raskineš taj pakt s inatom. I davno izgubljeni snovi, nikada se neće pronaći. I davno zamišljene želje, nikada se neće ispuniti. I davno zalutali MI, nikada se nećemo sresti. "Znam da ga voliš." - Odakle ti to možeš znati? "Pa znam. Vidi se to. Znam da misliš na njega kada kreneš spavati, i kada se probudiš. Znam da svaki propušteni poziv - nadaš se da je od njega. Znam. Znam da tražiš razloge da mu oprostiš za sve što je uradio, i da ga opravdaš ljudima. Znam da te boli kada vidiš da mu ide bez tebe - a ti još ne možeš nastaviti dalje. Znam da ti nedostaje svaki dan, minut i sekundu. Znam, to se jednostavno vidi. Ispod tog osmijeha - čuvaš suze u očima jer te to boli. Znam." "Dobro sam, fališ mi samo ponekad, najčešće pred spavanje. Malo razmišljam o svemu što je bilo, malo zamišljam šta je moglo biti, a ujutru... Ma ujutru, to više nije važno, osmijeh mi izmame sitnice. Sretna sam ja, samo tebe nemam, ostalo je sve tu, nemam se ja za šta žaliti, dobro sam." "Nisam mogao da prihvatim činjenicu da volim, pa sam je tjerao od sebe. Stalno joj se vraćao, a ustvari bježao od nje. U jednom trenutku pokazao bih joj da mi je stalo, a u sljedećem dokazao da sam đubre. I najgore od svega, kad god bih se vratio, ona je bila tu." "Uvijek postoje trenuci kad vam se putevi razilaze. Svako bira svoj put, nadajući se da će se, na kraju, putevi spojiti." "Baš tog trenutka, željela sam da mu napišem da mi fali, da ga volim i trebam, da je moje sve. Često mi dođu ti trenuci, ali... Spriječi me ponos, ne mogu preko njega, a ko zna... Možda bi i on rekao isto, možda bi ponovo pokušali. Ko zna, možda..." "Kad ti je trebalo razumijevanje, uvijek si znao da možeš računati na mene. A, s druge strane, kad god mi je trebalo razočarenje, znala sam na čija vrata da kucam. Valjda to tako ide..." "Ti vjerovatno misliš da sam ja samo još jedan kreten u tvom životu. I ponašam se bahato, tipično muški. A ne znaš da bih život za tebe dao... I mrzim sve mangupe što se oko tebe vrte. Možda ponekad nisam princ kakvog želiš. Pa te naljutim, isprovociram, zaboravim ti se javiti... Ali i onda kad sam konj, volim te najviše." "Nedostaje mi tvoj izraz lica kad kažem nešto glupo i stisak ruke kada počnem da te izazivam. Nedostaje mi onaj osmijeh koji je unosio toliko mira u moje srce. Nedostaješ mi ti. Ustvari ne. Nedostajem si ja onako sretna kakvom si me samo ti mogao napraviti." Rekli su mi: "Ako je strast, proći će. Ako ne prođe, ljubav je." I, nije prošlo.. :)

Latest Insta posts

Current Online Auctions