Emilija Roso

Bio

Tiho ja odlazim iz grada, znam da nisi više sam ti :/ Nemoj zamnom žaliti, ja ću te uvek voleti Dok su mi drugi nudili nezaboravne izlaske, svjetlucave sitnice i slatke riječi, on mi je davao sam tišinu i sigurnost. Oduvijek je bio nekako poseban, imao je taj svoj stav, način na koji mi je govorio da me voli. Bio je drugačiji od ostalih. Ne znam što me toliko privlačilo na njemu...Al' valjda taj njegov hod dok mi prilazi, onako sav ponosan, onako najljepši. A meni je to, kao jednoj veoma tvrdoglavoj ženi, bilo sasvim dovoljno za sreću "Tih par mjeseci ona je mene trebala više nego ikog, a meni je bilo svejedno. Ona je meni trebala ostatak života. Tada je njoj bilo svejedno." A mene ova ljubav prema tebi neće proći nikada. Ja sam se samo pomirio s tim da ti više nikada nećeš biti moja, a ovo moje neće proći samo me ubija, ubiće me a proći neće, ne može. Glasno se nasmejala. Tad' sam vec znao da ce mi taj smeh nedostajati. Bila je pogrešna na pravi način. Bila je posebna. Moja. Ni sve one što su došle poslije, nisu je zamijenile. Vrijeme prolazi, ali nju ne briše... I nema veze što nas sudbina nije planirala, ona ostaje u meni, zauvijek. Glumio je ravnodušnost pred drugima, al kad bi bio sam, tu bi ravnodušnost zamijenile suze. Bio je sretan i hrabar pred drugima, a u stvari cijelo vrijeme bi se pitao koliko će još moći skrivati suze i koliko će ga služiti snaga. Pred drugima je gledao druge cure, a u stvari je tražio samo nju. Ne cijeniš je jer znaš da je uvijek možeš imati, a kada je izgubiš, postat će tvoja najveća želja. Znao je da će dio njega zauvijek ostati s njom. Tamo gdje su onoga dana stali, ostao je njegov ponos, njen inat, prokockana šansa i jedno obećanje. Imali su sve, a izabrali su ništa. -Paaaaa,ona je... -Raskinuo si sa njom zato što je dobra za tebe?!Ona je slomljena sada,jer si ti sebičan!Jel si ponosan? -Slomio sam je,jer nisam video šta se zapravo dešava.Šta sam to uradio? -IZGUBIO SI DEVOJKU KOJA TE JE VOLELA KAO NIKO ! -Zato što je htela da budeš samo njen?Jer je mislila da ti može verovati,a ti si je lagao,pa je posle saznala i bila još više povredjena.Htela je samo dečka koji je voli najviše! Samo nju! -Zato što je htela da budeš samo njen?Jer je mislila da ti može verovati,a ti si je lagao,pa je posle saznala i bila još više povredjena.Htela je samo dečka koji je voli najviše! Samo nju! :/ -I...Znaš ona je bila jako ljubomorna!Jedva sam mogao da pričam sa drugim devojkama!To je tako glupo! Morao sam to da krijem od nje!... -Raskinuo sam sa njom. -Šta se desilo? -Ona je jednostavno previše za mene. -Zašto tako pričaš? -Pa na primer, često me zvala i slala poruke gde sam, s kim sam. Tako je nametljiva! -Zbog toga? Zato što je brinula o tebi previše? A njen najveći strah je bio da te ne izgubi?! I dalje je pokušavao da joj nađe zamjenu. Ali uzalud. Nijedna ga nije znala dovoljno dobro. Nijedna nije prihvatila kada bi pogriješio. Nijednoj nije uspjelo da ga smiri na jednom mjestu dovoljno dugo. Niti jedna nije tražila opravdanje za svaki njegov postupak. Činilo se zapravo da nijedna nije znala kako da ga voli. Doduše, u pijanim noćima i nije puno birao. Tad nije bilo važno kakva je i da li podsjeća na nju, već samo da ispuni tu prokletu prazninu koju je ona ostavila za sobom.'' Vidiš prijatelju. Ti nemaš pojma koliko te je ona volela, šta je sve radila da ti budeš srećan sa drugima. Koliko noći je preplakala, a onda glumila da je sve uredu. A ti ništa nisi znao, bio si slep, zaslepljen drugima, nisi shvatio da te je JEDINO ONA VOLELA.Sad je pogledaj, smeje se, nije joj bilo lako, ali, posle toliko vremena pomirila se sa tim da je nikada nećeš primetiti. Sada otvori oči... Gubiš je, a kad čovek gubi tek onda shvati." -Brate, ja sam sebe i nju previše dugo lagao da mogu bez nas.Znaš, lomio sam joj srce, terao je da veruje u laži, prkosio razumu, povređivao je. Radio i protiv njenog i protiv svog srca. A ona... Preplakaće noć, ali sutradan, ako me vidi, nasmejaće se. Koliko sam samo voleo taj osmeh, ali znam da više ne umem da ga izmamim na njeno lice. Eto, ovih dana, mogu tek ponekad da izmamim neki jdan pozdrav i hladni osmeh. -Kriv si. -Jebiga, jesam. Znam ja koliko sam kriv. Ali znam i šta bih dao da mi se još jednom nasmeje. I, eto, protiv toga ne umem. Ne umem da je volim, ali ne umem ni da je pustim da ode. Ona je, eto, moja. I ja je drugačiju ne znam, niti želim da upoznam.

Latest Insta posts

Current Online Auctions